dz4ngrizalosaur

Category:

Сава Шумановић

Сава Шумановић, 22. јануар 1896 — Сремска Митровица, 30. август 1942,  је био један од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века, налази се међу 100 најзнаменитијих Срба.

Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оценама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дела.

Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма

О художнике

На бунару - 1924.
На бунару - 1924.

Јесени 1920. Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада, његова дела остају најрепрезентативнији пример српског кубистичког сликарства.

Морнар на молу - 1921/22.
Морнар на молу - 1921/22.
Пастирица -1924.
Пастирица -1924.
Гајдаш - 1924.
Гајдаш - 1924.
Аутопортрет - 1925.
Аутопортрет - 1925.

Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. 

Париска љубав - 1927.
Париска љубав - 1927.

За 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је  тешко поднео оне негативне.

Пијана лађа - 1927.
Пијана лађа - 1927.

Слика „Доручак на трави“  је наишла на одличне критике у Француској. 

Доручак на трави - 1927.
Доручак на трави - 1927.
Бар у Паризу - 1929.
Бар у Паризу - 1929.

Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове

Пејзаж - 1933.
Пејзаж - 1933.
Ашиковање на месечини - 1934.
Ашиковање на месечини - 1934.


Крај шумарка; Купачице - 1935.
Крај шумарка; Купачице - 1935.
Пре подне - 1936.
Пре подне - 1936.


Сакупљање сена - 1939
Сакупљање сена - 1939


Модел у атељеу - 1939.
Модел у атељеу - 1939.


Гушчарица - 1939.
Гушчарица - 1939.


Шидска улица у снегу - 1940.
Шидска улица у снегу - 1940.


Предграђе Париза - 1940.
Предграђе Париза - 1940.


Пролеће - 1941.
Пролеће - 1941.

За време Другог светског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике.

Во время Второй мировой войны Шид стал частью «Независимого государства Хорватия», и кириллица была запрещена, поэтому Сава не подписал, а только отметил год создания картины.

Триптих; Берачице - 1942.
Триптих; Берачице - 1942.

На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви су после мучења стрељани 30. августа, потом су сахрањени у заједничку масовну гробницу.

В день Успения Пресвятой Богородицы, 28 августа 1942 года, Сава вместе со 150 другими сербами из Шиды был арестован усташами около 6 часов утра и доставлен в Сремскую Митровицу. После пыток 30 августа их всех расстреляли, а затем похоронили в братской могиле.

Сави Шумановићу су пре стрељања, хрвати одсекли шаке како више не би могао да слика.

Перед тем, как Сава Шуманович был застрелен, хорваты отрезали ему руки, чтобы он больше не мог рисовать.

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened