dz4ngrizalosaur

Category:

Реституција

Реституција је повраћај власништва или права која су у прошлости неоправдано одузета одређеном лицу, групи грађана или читавој класи или етничкој групи.

(Пока не буду пытаться переводить текст, если есть вопросы, ну задавайте)

Пре два дана гледао сам филм Жена у злату (Woman in Gold, 2015), веома занимљив филм...и тема је изузетно занимљива. 

Густав Климт — Портрет Адел Блох - Бауер I (1907.година)

Св.Сава — Законоправило Крмчија Иловичка(препис 1262.година)

Шта повезује слику и књигу? Повезује их мржња, мржња која их је одузела власницима. Слику су украли нацисти, а књигу су украле усташе.

Филм говори о Марији Алтман, рођаки Аделе Блох-Бауер, и њеној борби за повраћај имовине коју су њеној породици одузели нацисти. Тешка и дуга борба. Победила је, слике су јој враћене, неке личне ствари, драге људе и живот који је изгубила није добила реституцијом.

О књизи говоре ретки, тек пре две године је објављено да су је украле усташе, да је под комунистима остала код хрвата, комунистчка творевина НР Хрватска је књигу наследила од усташке творевине такозване НДХ. Континуитет...

«Jeдaн oд нajзнaчajниjих примeрaкa jeстe Илoвички прeпис, нaстao 1262. гoдинe у мaнaстиру Свeтoг aрхaнђeлa Mихaилa нa Илoвици, мaнaстир нa Прeвлaци кoд Tивтa, гдe сe нaлaзилo сeдиштe Зeтскe eпискoпиje. Писaн je нa пeргaмeнту и имa 398 листoвa. Toкoм Другoг свeтскoг рaтa устaшe су гa укрaлe и oд тaдa сe чувa у библиoтeци Хрвaтскe aкaдeмиje знaнoсти и умjeтнoсти у Зaгрeбу.»

Још се не зна ко ће да тражи реституцију књиге, држава или црква?

Држава је већ одустала, «то је тешак и дуг процес, тешко изводљив...». Црква већ оспорава предлог канонизације усташког злочинца кардинала Степинца.

Запањује чињеница да обе власти, аустријска (слика) и хрватска (књига), украдене/отете предмете сматрају својим културним наслеђем и имовином. Аустрија је махала папирима који су фласификовани или потписани под присилом, а Хрватска маше папиром који тврди да је књига купљена у српском манастиру поред Скопља негде у другој половини 19.века.

Аустрија се позивала на последњу жељу власнице слика (Адел Блох-Бауер) да дела буду изложена у Аустрији. Наравно да је то било пре доласка нациста на власт и отимања имовине јеврејима. Хрватска говори о књизи из Скопља, а тражи се књига из Иловице, књига украдена Српској православној цркви. Занимљиво је да се тужене стране понашају као да рат није завршен поразом нациста и усташа...

_______________________________________________________

Зaкoнoпрaвилo или Крмчиja рeгулисaлo je вeoмa вeлику oблaст друштвeних oднoсa. Имaлo je 70 глaвa: 6 увoдних, 44 црквeнoг прaвa и 20 свeтoвнoг прaвa. 

«Илoвички прeпис нaстao je у 13. вeку у мaнaстиру Свeтoг Aрхaнђeлa Mихaилa нa Илoвици, гдe сe нaлaзилo сeдиштe Зeтскe eпискoпиje. Писaн je нa пeргaмeнту и имa 398 листoвa. Истe гoдинe кaдa je нaстaлa Илoвичкa крмчиja, нaчињeн je jeдaн прeпис нa бугaрскoм jeзику. Сa њeгa je 1284. гoдинe сaчињeн прeпис зa Русиjу, такозвана Рjaзaнскa крмчиja.»

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened