dz4ngrizalosaur

Categories:

На путу... најава фоторепортажа из 4 места

На дороге... анонс фотоотчета из 4 мест.

Банстол. 

Необична црква за ове просторе.

Необычная для этой местности церковь.

Поглед на Дунав, улаз у Сремске Карловце.

Вид на Дунай, вход в Сремске Карловце.

Део чланка из листа Данас

„На Банстолу, некадашњем викенд насељу на тромеђи општина Сремски Карловци, Инђија и Ириг, живи око три и по хиљаде избеглица и прогнаних са територије Хрватске и Босне и Херцеговине. На двадесетогодишњицу Олује одлучили су да подигну дечије игралиште, а поред њега малу цркву брвнару у руском стилу у спомен на страдале и да ту испишу имена свих погинулих у тој злочиначкој акцији хрватске војске.

Симоновић прича да се владика сремски Василије сложио са тим и рекао да ће цркву да подигне Епархија Сремска. Те године председник Одбора за обележавање годишњице Олује био је тадашњи председник Србије Томислав Николић. Он је био и донатор са око две и по хиљаде евра.

Симоновић наставља да је владика Василије предложио да црква буде посвећена Благој Марији, то је светац, који се слави 4. августа, на дан када је почела акција Олуја. Архитекта из Новог Сада илија Кочић дао је пројекат цркве брвнаре. Прича се даље развијала, а руски стил је одабран јер у Сремским Карловцима је била насељена једна руска заједница на челу са генералом Врангелом, који је избегао из Русије после Октобарске револуције. Две приче су се спојиле. Владика је сазвао црквени одбор и предложио да се купи већи плац, мало даље од раскрснице и подигне већа, права зидана црква. То је наишло на велики одјек.

Одабрали смо пројекат руске цркве Светог Николаја у Софији, која је подигнута 1012. године.“

Фрагмент статьи из газеты Данас

"Около трех с половиной тысяч беженцев, изгнанных с территории Хорватии и Боснии и Герцеговины, живут в Банстоле, бывшем поселении выходного дня на границе муниципалитетов Сремски-Карловцы, Инджия и Ириг. К двадцатой годовщине операции «Буря» решили построить детскую площадку, а рядом с ней небольшую деревянную церковь в русском стиле в память о жертвах и написать имена всех погибших в той преступной акции хорватской армии.

Симонович говорит, что епископ Сремский Василий согласился с этим и сказал, что церковь будет построена епархией Срема. В том же году председателем Комитета по празднованию годовщины Бури был тогдашний президент Сербии Томислав Николич. Он также был донором примерно на две с половиной тысячи евро.

Симонович продолжает, что епископ Василий предложил посвятить церковь Пресвятой Деве Марии, святой, которая отмечается 4 августа, в день начала операции «Буря». Архитектор из Нови-Сада Илия Кочич представил проект деревянной церкви. История получила дальнейшее развитие, и русский стиль был выбран потому, что русская община во главе с генералом Врангелем, бежавшим из России после Октябрьской революции, обосновалась в Сремских Карловцах. Две истории слились воедино. Епископ созвал церковный совет и предложил купить участок побольше, немного подальше от перекрестка, и построить большую, настоящую кирпичную церковь. Это очень нашло отклик.

Мы выбрали проект Русской церкви Святого Николая в Софии, которая была построена в 1012 году ».

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened