Wilki Dwa - Luxtorpeda
Прича о унутрашњој борби човека са светлом и тамом у себи, о спознаји шта је слобода.
История внутренней борьбы человека со светом и тьмой внутри себя, о понимании того, что такое свобода.
The story of the inner struggle of man with light and darkness within himself, knowing what freedom is.
Wilki Dwa
Byłem wilkiem w potrzasku
Odgryzłem łapę o brzasku
Wolność gęstą czerwienią
Pokryła moje kły
Uciekłem ranny
Strach, ból i trzy łapy
W amoku biegnąc
Oprócz krwi spijałem łzy
Wyłem do księżyca
I prosiłem o litość
Kiedy głód i łatwy łup
Przywołał gończe psy
Wilk wolny, wilk kaleka
Miałem trwać, a nie uciekać
Karmiłem wilka
Którego psy rozszarpią dziś
A we mnie samym wilki dwa
Oblicze dobra, oblicze zła
Walczą ze sobą nieustannie
Wygrywa ten którego karmię
Uciekałem bez siły
Wilki za plecami wyły
Miałem tylko nadzieję
I otwarte drzwi
Padłem na kolana
I walczyłem do rana
Nie wiedziałem że jestem w sobie taki zły
Latami dokarmiałem
Tego którego nie chciałem
On głeboko zatopił
We mnie swoje kły
Twoja modlitwa
Złapała go w sidła
Teraz jestem wolny
Tak jak Ty
A we mnie samym wilki dwa
Oblicze dobra oblicze zla
Walcza ze soba nieustannie
Wygrywa ten ktorego karmie
W budzie skundlone myśli
Ochłapy pragnień w brudzie miski
Rzucone smutną
Jałmużną psu
Karuzela świata pędzi
Zaprasza blaskiem rtęci
I jaskrą zazdrości
Pokrywa wzrok
Wiara i miłość nad wszystko
Reszta to proch pył i nicość
Wolisz egoizm życia bez granic?
Wygra w tobie ten wilk
Którego nakarmisz
Два Вука
Био сам вук у кавезу
А у зору сам одгризао шапу
Слобода густе црвене боје
Прекрила је моје очњаке
Побегао сам, рањен
Страх, бол и три шапе
Јаросно трчим
Осим крви сам пролио и сузе
Завијао сам на месецу
И тражио сам милост
Када су глад и лак плен
Призвали псе
Слободан вук, богаљ вук
Требало је истрајати, а не бежати
Хранио сам вука
Кога су пси данас растргали
Имам у себи вука два
Лице добра и лице зла
Непрестано се између себе боре
Побеђује онај кога храним
Побеђује онај кога храним
Трчао сам без снаге
Вукови ми завијају за плећима
Имао сам само наду
И отворена врата
Пао сам на колена
И борио се до јутра
Нисам знао
Да сам тако лош
Хранио сам годинама
Оног кога нисам желео
Дубоко је зарио
Своје очњаке у мене
Твоја молитва
Га је заробила
Сад сам слободан
Баш као и ти
Имам у себи вука два
Лице добра и лице зла
Непрестано се између себе боре
Побеђује онај кога храним
Побеђује онај кога храним
У штенари, празних мисли
Прљава посуда и снови
Тужно остављена
Милостиња псу
Вртешка света врти се брзо
Позива живахним сјајем
А мрена љубоморе
Прекрива вид
Вера и љубав изнад свега
Остало је прашина и ништавило
Волиш ли егоизам живљења без граница?
У теби ће победити онај вук
Којег више храниш