dz4ngrizalosaur

Wilki Dwa - Luxtorpeda

Прича о унутрашњој борби човека са светлом и тамом у себи, о спознаји шта је слобода.

История внутренней борьбы человека со светом и тьмой внутри себя, о понимании того, что такое свобода.

The story of the inner struggle of man with light and darkness within himself, knowing what freedom is.


Wilki Dwa

Byłem wilkiem w potrzasku 

Odgryzłem łapę o brzasku 

Wolność gęstą czerwienią 

Pokryła moje kły 

Uciekłem ranny 

Strach, ból i trzy łapy

W amoku biegnąc 

Oprócz krwi spijałem łzy 

Wyłem do księżyca 

I prosiłem o litość 

Kiedy głód i łatwy łup 

Przywołał gończe psy 

Wilk wolny, wilk kaleka 

Miałem trwać, a nie uciekać 

Karmiłem wilka 

Którego psy rozszarpią dziś


A we mnie samym wilki dwa 

Oblicze dobra, oblicze zła 

Walczą ze sobą nieustannie 

Wygrywa ten którego karmię


Uciekałem bez siły 

Wilki za plecami wyły 

Miałem tylko nadzieję 

I otwarte drzwi 

Padłem na kolana 

I walczyłem do rana 

Nie wiedziałem że jestem w sobie taki zły 

Latami dokarmiałem 

Tego którego nie chciałem 

On głeboko zatopił 

We mnie swoje kły 

Twoja modlitwa 

Złapała go w sidła 

Teraz jestem wolny 

Tak jak Ty


A we mnie samym wilki dwa 

Oblicze dobra oblicze zla 

Walcza ze soba nieustannie 

Wygrywa ten ktorego karmie


W budzie skundlone myśli 

Ochłapy pragnień w brudzie miski 

Rzucone smutną 

Jałmużną psu 

Karuzela świata pędzi

 Zaprasza blaskiem rtęci 

I jaskrą zazdrości 

Pokrywa wzrok 

Wiara i miłość nad wszystko 

Reszta to proch pył i nicość 

Wolisz egoizm życia bez granic? 

Wygra w tobie ten wilk 

Którego nakarmisz

 
 

Два Вука

Био сам вук у кавезу

А у зору сам одгризао шапу

Слобода густе црвене боје

Прекрила је моје очњаке

Побегао сам, рањен

Страх, бол и три шапе

Јаросно трчим

Осим крви сам пролио и сузе

Завијао сам на месецу

И тражио сам милост

Када су глад и лак плен

Призвали псе

Слободан вук, богаљ вук

Требало је истрајати, а не бежати

Хранио сам вука

Кога су пси данас растргали

 
 

Имам у себи вука два

Лице добра и лице зла

Непрестано се између себе боре

Побеђује онај кога храним

Побеђује онај кога храним

 
 

Трчао сам без снаге

Вукови ми завијају за плећима

Имао сам само наду

И отворена врата

Пао сам на колена

И борио се до јутра

Нисам знао

Да сам тако лош 

Хранио сам годинама

Оног кога нисам желео

Дубоко је зарио

Своје очњаке у мене

Твоја молитва

Га је заробила

Сад сам слободан

Баш као и ти

 
 

Имам у себи вука два

Лице добра и лице зла

Непрестано се између себе боре

Побеђује онај кога храним

Побеђује онај кога храним

 
 

У штенари, празних мисли

Прљава посуда и снови

Тужно остављена

Милостиња псу

Вртешка света врти се брзо

Позива живахним сјајем

А мрена љубоморе

Прекрива вид

Вера и љубав изнад свега

Остало је прашина и ништавило

Волиш ли егоизам живљења без граница?

У теби ће победити онај вук

Којег више храниш

 
 

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened