dz4ngrizalosaur

Categories:

Ратови 1912-1918. Велики рат 4.део

Плава гробница. 

Веелики део српских војника који су стигли на грчко острво Керкира (Крф) је умрло од глади, исцрпљености и болести. Сахрањени су на острву Видо и деловима острва Керкира.

Више није било места за сахрањивање на острвима па је део војника сахрањен у мору. Острвљани годинама нису ловили рибу.

Опорављена војска, спремна за бој.

Помоћни ратни брод «Србија».

Српски војници долазе са Керкире и искрцавају се у Солун.

Транспорт војске на фронт.

Чекање на транспорт.

На положају.

Српски и француски везисти.

Митраљески положај.

Још једна група митраљезаца.

Савезници, српски, енглески и француски официри осматрају бојиште.

Престолонаследник Александар на положају.

Група високих официра на фронту.

Српски војник са мртвим братом.

Погибија четничког војводе Вука, великог и храброг ратника. 

Наредба Војводе Вука четницима.

 „Дакле, ја тражим од својих четника да ме никад не лажу, да се не  шале да што украду, да не траже од ове сиротиње да им нешто кува и пече  за јело, без мог одобрења. Све што се за чету узима, ја морам знати и то  се мора платити. Свако моје наређење мора се без размишљања извршавати.  О храбрости нећу да вам говорим, јер чим сте овде, знам какви сте у том  погледу. Онај ко умакне и обрука се, знајте неће добро проћи. Између  себе не смете се свађати, грдити и мени тужакати. А ово је најглавније и  добро упамтите: жене и одрасле девојке не смете ни погледати. Са њима  не смете ни разговарати. Јесте ли разумели?! Ви сте мутави за женску  чељад. Ако вас што жене питају, не одговарајте, а ви немате потребе  ништа њих да питате. Увек има понеки мушкарац, па се њему обратите. За  ког дознам или приметим да што противно овоме учини, убићу га. То вам је  све. Мене мрзи да понављам, зато кад неки нови четник дође, ви га  упознајте са овим што рекох.“ 


Одмор у рову.

Српски војник брије енглеског саборца.

Српски гајдаш.

Срби и Шкоти прослављају српску славу на солунском фронту.

Хало! Хало!

Краљ Петар I обилази фронт.

Повратак у  Србију краљ Петар I и војвода Путник у Скопљу.

Престолонаследник Александар у Нишу. Немци, аустријанци, мађари и бугари су потпуно разбијени.

Дража Михајловић, вођа покрета отпора у другом светском рату, са саборцима на солунском фронту.

Давид Албала, српски официр, циониста, важна фигура за две земље и два народа.

Српско-јеврејски ратни херој је био  изасланик Владе Србије у САД, том приликом је  посетио јеврејске заједнице широм САД, како би придобио подршку за  српске циљеве.

«Другог новембра 1917. године, Влада Британије је издала Балфурску  декларацију која је реафирмисала право јеврејског народа да обнове своју  древну, библијску домовину у земљи Израела. 

Након што је издата Балфурска декларација, Албала је сугерисао  српској власти да формално изрази своју подршку тој декларацији и њеним  циљевима. Убрзо потом, 27. децембра 1917. године, Србија је  управо то и учинила, и тиме постала прва држава на свету која је  отворено одобрила Балфурску декларацију.

Оно што је још важније је то да је на тај начин пробијен лед на  међународном плану, чиме је утрт пут да два месеца касније Француска и  Италија такође подрже Балфурску декларацију, а убрзо затим и Грчка и  Холандија и остали.»

Мајкл Фројнд колумниста “Јерусалим поста”.

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened