Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien
1941-1944. година Антимасонска изложба.
Изложба је забрањена 1940.године од стране власти Краљевине Југославије. Након окупације, немачка власт је допустила одржавање изложбе.
Половином јула 1941.године формиран је Радни комитет антимасонске изложбе у чији састав су ушли антимасонски борци: др Лазар Прокић, др Стеван Клуић, др Ђорђе Перић, Милан Банић, Милован Поповић, инж Милосав Васиљевић, Миодраг Ђорђевић, и многи други. За потребе шире јавности, организатор жели да демистификује и прикаже начин рада масонске организације, међутим било је подребно представити деловање јеврејства и комуниста као заједничких елемената масонског механизма. Радни назив ове изложбе гласио је Изложба рада масона, јевреја и комуниста. Комитет, задужен за припрему изложбе, је приликом прикупљања потребног материјала, наишао на велику подршку и помоћ Роземберговог института из Берлина и пропагандног одељења “S”.
Изложба је подељена на више делова. Први део се бави масонеријом, други јеврејима, трећи деио је био одређен за Коминтерну; четврти за СССР, а пети део, под називом Викторија, за резултате Трећег Рајха у борби против масонерије и привредном и социјалном препороду Немачке.
Поред стотине плаката, рекоструисане су и масонске ложе Краљевине Југославије, а посебан експонат је био ентеријер и предмети енглеске ложе „Принц од Велса“ у Њу Џерзеју, коју су Немци приликом напада на енглеско острво запленили и сада је за потребе изложбе уступили организаторима.
Одакле упориште за овакву акцију?
Немци и Италијани су у моду увели антисемитизам који је у свим европским земљама добио нове присталице и ослободио старе, ни југословенски простор није био изузет.
Југословенски народни покрет „Збор“ је био југословенски националистички, конзервативни и монархистички покрет који је у Љубљани 6. јануара 1935. основао Димитрије Љотић. Збор је под Љотићевим вођством заступао интегрално југословенство, национализам, ауторитарност, монархизам, антикомунизам, антикапитализам, антисемитизам, антимасонство, анти-индивидуализам, анти-либерализам, антидемократске ставов...
Никад није имао већину, освајао 1% гласова на изборима, последњи председник југословенског покрета је био муслиман, након окупације је распуштен, а његов београдски део постао војно језгро колаборациониста у облику СДК — Српски добровољачки корпус.