dz4ngrizalosaur

Category:

Загонетка Сфинге

Испред хотела «Авала»  на Авали налазе се две Сфинге, увек ме је занимало ко је аутор. У недељу сам приметио потпис аутора.

На постаменту је потпис аутора на руском језику В. Загороднюк 1931.


Сфинге су веома оштећене, вишегодишње занемаривање и чувено «друштвено» власништво у социјализму. Сада је хотел приватизован, а да ли ће и када оштећења на сфингама бити санирана?

Владимир Павлович Загородњук је рођен 31. маја 1889. године у црноморској луци Одеса, као син капетана трговачке флоте. У Одеси  је 1907. године завршио Реалну гимназију, а две године касније и Уметничку школу (1909). Од 1910. до 1913. године студирао је сликарство и вајарство у Школи лепих уметности у Паризу, у атељеу код професора Мариуса Жана Антонина Мерсијеа. Излагао је своје радове на изложби „Јесењег салона” у Паризу. Након студија се вратио у завичај, ради одслужења војног рока, те учешћа у Првом светском рату.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца је дошао 1920. године, са првим таласом руских емиграната и одмах је добио намештење. У почетку је радио као наставник цртања у руској школи у Панчеву, а на препоруку Леонида Браиловског, већ од 1921. године отпочео је службу сценографа и костимографа у београдском Народном позоришту, где се окупило неколико врхунских уметника руске школе декоративног сликарства. Прославио се када је за сценографију „Смрт мајке Југовића”, по Иви Војновићу, награђен трећом наградом на Интернационалној изложби декоративне уметности и модерног дизајна 1925. у Паризу.

За сликарски рад у позоришту 1926. године је одликован Орденом Светог Саве 5. реда.

Од 1927. године, отворио је сопствени атеље и додатно се посвјетио вајарским радовима. Учествовао је на многим конкурсима за израду монументалних радова на државним зградама и споменицима.Радио је на декорисању фасада јавних објеката и изради споменика у Београду, Ваљеву, Опленцу, Бељу, Сарајеву, Бања Луци...

Сарађивао је са архитектима, такође руским емигрантима Виктором Викторовичем Лукомским и Василијем Фјодоровичем Баумгартеном.

Током Другог светског рата, радио је декорацију у представама: Гетеова „Стела”, у режији Боривоја Јевтића - премијера 22. мај 1943, Гетеова „Ифигенија на тауриди”, у режији Александра Верешчагина - премијера 5. март 1944. Заједно са другим руским емигрантима учествовао је на уметничким изложбама, лета 1942. и 1943. године, у Павиљону „Цвијета Зузорић” на Калемегдану, на децембарским изложбама 1943. у организацији Руског дома.

Након рата имао је изузетну улогу у обнављању Народног позоришта. Решењем од 12. новембра 1949. добитник је Ордена рада III реда. Године 1950. године дао је отказ у Народном позоришту и отпутовао је у Аустралију. Тамо је провео последње две и по деценије живота, бавећи се иконописом. Умро је 1976. године у Сиднеју, гдје је и сахрањен.

Улаз у хотел Авала.

Арт деко?

Лавље главе у зидовима тераса хотела.

Скулптура Сатир.

Детаљи тераса хотела Авала.

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened