Ратови 1912-1918. Велики рат 2.део
Винстон Черчил је 1914. као лорд адмиралитета одлучио да британска медитеранска ескадра пропусти најмодерније немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслау“ у Црно море, иако је рат већ почео. Оне су изазвале „више смрти, несреће и уништења“ од било које друге групације бродова икада, написао је Черчил у мемоарима неколико децнија касније.
Немачки бродови су под турском заставом бомбардовали руске луке, после чега Турска ступа у рат на страни централних сила. Руски десант на Бугарску више није реалан, па и ова земља улази у рат на страни непријатеља.
Од мирне позадине Антанте, где је Русија контролисала ситуацију, Црно море се претворило у ратно подручје. Последице по јужну Русију и Балкан биле су катастрофалне.
За српску војску то је значило рат на два фронта, који није могла да издржи. Рат се 1915. завршио падом Србије, албанском голготом, окупацијом, масовним стрељањима и другим страхотама.
Исцрпљени војник посрће и покушава да сустигне колону.
Пут ка Албанији.
Љум.
Река Црни Дрим.
Колона пролази поред мртвог војника умрлог од исцрпљености и глади.
Српски официр посматра смрзнутог војника.
Борбе са шиптарима су биле сталне, као лешинари чекали су у заседама и пуцали у леђа српским војницима.
Прелазак преко залеђеног моста.
Кроз планине.
Српски војник са сином прелази Албанију.
Склониште за старог Краља Петра I.
Носиљка за Краља Петра I.
Неки војници су толико исцрпљени да су постали ходајући костури.
Жене и деца заједно са војницима прелазе Албанске гудуре.
Колона на серпентинама.
Ближе мору.
Војник доноси воду, већ су стигли на Јадран.
Путеви повлачења српске војске.
(Део фотографија је са сајта Империјалног музеја рата)