2 - Dr Гидеон Грајф גדעון גרייף
Цитати интервјуа које је проф. др Гидеон Грајф дао српским новинарима, а очекују се промоције и две нове књиге проф. др Грајфа : „Усташко коначно решење пре нацистичког“ и „Алојзије Степинац модус операнди: покрсти се или умри“.
Тема која је је гурана под тепих од 1945 до 2019.године. Злочин за који су југословенски комунисти аболирали и наградили Хрвате, а они хтели све то да понове 1990-1995. Успели су у томе и 1995 протерали су преко 250000 Срба, најзад су остварили свој сан за етнички чистом државом.
Моструозност која није забележена ни описана до сада. Комунисти су прекинули ексхумације у Јасеновцу, забранили сликање откопаних гробница, одузели материјале истражне комисије и на тај начин ставиле тачку на хрватски злочин против Срба, Јевреја и Рома.
Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу. По објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба.
1989.године у београду је покушан атентат на њега.
„Обишао сам свој стан у Земуну, срео се са породицом и пријатељима које годинама нисам могао да видим. Међутим, убрзо сам доживео покушај атентата. Возио сам Батајничким друмом када су ми отказале кочнице на ауту и свом силином сам ударио у аутобус из супротног смера. Само се пуком срећом нисам онесвестио од ударца, а у моменту док сам покушавао да отпузим из аута на њега налеће теретни камион. Возач камиона је побегао с лица места, а прву помоћ су ми указали путници и возач аутобуса. Увиђај је установио да су ми кочнице намерно онеспособљене, али је мој аутомобил мистериозно касније нестао иако је требало да служи као доказ у процесу против НН лица. Камион који ме је ударио био је натоварен земљом да би силина ударца била што јача, а није имао таблице. Идентитет возача никада није утврђен. Пријатељи су ми убрзо јавили и да ми је стан поново озвучен, тако да сам одлучио да поново побегнем из земље. Нисам се враћао све до после 2000. године.“
Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону.
Зато хвала г.Гидеону Грајфу на храбрости да објави податке о Јасеновцу и држави Израел на подршци.
«Започели сте и сарадњу с Емиром Кустурицом како бисте реконструисали истину о Јасеновцу.
- Ако постоји неко на овој планети ко то може да уради - то је Емир Кустурица. Био сам у Андрићграду и дао сам му синопсис за филм који је он прихватио и прочитао и сада чекам да ми се јави. Могу бити консултант и саветник за питања која се тичу историјских чињеница, а режију филма у потпуности препуштам њему.
* Често говорите о великој блискости и сродности између српског и јеврејског народа. На основу чега то мислите?
- Срби и Јевреји јесу браћа. Браћа по патњи, по нападима, по дискриминацији. Када сам први пут дошао у Србију пре четири године, мој домаћин ми је рекао: „Толико људи широм света, толико нација нас бескрајно мрзи да жели и ради на томе да нам уништи државу и да нестанемо.“ Упитао сам га: „О коме говориш? О Србима и Србији или о Јеврејима и Израелу?“ Осим тога Србија је прва земља која је признала Балфурову декларацију. Др Давид Албала је са др Миленком Веснићем испословао да Србија буде прва земља на свету која ће признати право јеврејском народу на државу. Том приликом је српска дипломатија, тачније др Веснић, у писму др Албали, које се чува у Националном архиву Израела, а чија се копија налази у Музеју српске дипломатије, први пут будућу државу назвао именом Израел.»
«Проф. др Гидеон Грајф је историчар специјализован за Холокауст, главни историчар у Институту за образовање, документовање и истраживање о Холокаусту „Шем олам“ у Израелу, главни историчар Удружења за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију, САД, директор Међународне експертске групе ГХ7 против ревизионизма у историји. Грајф је 1986. интервјуисао 31 преживелог из Аушвица и на основу њихових сведочења написао књигу „Плакали смо без суза“ – то потресно дело инспирисало је јеврејско-мађарског редитеља Ласла Немеша да сними филм „Саулов син“, који је 2016. године награђен Оскаром.
Гидеон Грајф именован је недавно за председавајућег Међународне комисије за Сребреницу, коју је формирала влада Републике Српске за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. Такође, потписан је и један од круцијалних докумената којим је институционализована Грајфова сарадња с надлежним институтима и другим научним установама на заштити културе сећања на заједничке жртве у НДХ и Јасеновцу у Другом светском рату.»
«Пронађени досије у Архиву Војводине представља револуцију у светској историографији Другог светског рата, јер несумњиво доказује да је усташко коначно решење отпочело масакром у Гудовцу 28. априла 1941. године, када су усташе масакрирале 190 српских и јеврејских мушкараца, житеља бјеловарског краја. Био је то први организовани масовни злочин у НДХ, који је почињен 18 дана од оснивања НДХ. Овај злочин је, дакле, почињен пола године пре нацистичког коначног решења, које је почело масакром у Бабином Јару у Украјини током операције „Барбароса“. Можете ли да замислите: Хрвати су били бржи од Немаца које су константно имитирали. Хрватске усташе су имале своје коначно решење пре немачких нациста. То је светски рекорд. Људи то не знају.»
«Питајте људе широм Израела и видећете да они никада нису чули за Јасеновац, ни за Павелића нити Степинца, нити знају ко су биле усташе, а то незнање је планетарно. Како је то могуће? Дугујемо културу сећања пре свега јасеновачким великомученицима и свим брутално и мучки убијеним недужним жртвама. То мора да се зна. О томе се мора говорити. Сложио бих се с мојим пријатељем и колегом, професором Танасковићем, да су кључне карактеристике усташтва: 1. индустријска ефикасност у бруталним убиствима, 2. мануфактурна технологија хладним оружјем 3. садистичка психопатологија уживања у наношењу бола и патње пре убиства. Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности.»
«На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, сведок оптужбе Александар Арнон открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада.
Историчар Менахем Шелах је у својој књизи „Историја холокауста – Jугославија“, коју је објавио „Јад Вашем“, рекао да је 700.000 жртава реална цифра.
Био је мој близак пријатељ и са мном је поделио резултате свог важног истраживања. У својој књизи Шелах је на страници 188 написао: „Током четири године постојања, у Јасеновцу је почињено убиство на стотине хиљада људи. Поред тога што је био концентрациони и робовски радни логор, био је то и логор истребљења.“ На страници 189 своје књиге потврдио је да је 700.000 реалан број жртава.
Преживели су у својим сведочењима рекли да број жртава износи 900.000 до милион (сведочења Цадика Данона, Милана Дуземлића, Јулијо Бинга).
Нацистички извори наводе 600.000–750.000 (Херман Нојбахер, специјални изасланик Министарства спољних послова Трећег рајха за Југославију, и Ернст Фик, генерал мајор немачких СС трупа, у свом писму Химлеру од 16. марта 1944).
Енциклопедија Југославије из 1962, објављена у Загребу, каже да је број жртава 700.000.
А Фрањо Туђман, у свом „Беспућу повијесне збиљности“ процењује да је број жртава свега 3.000–4.000.
Видите, кад дођете до државног наратива Хрватске о 83.000 жртава и Туђмановог о само 3.000, ту морате одмах позвати у помоћ математику и логику.
Аушвиц је заузимао површину од 40 км2, а Јасеновац је био шест пута већи, односно 240 км2. Поставља се питање зашто им је био потребан простор приближне величине од 150 фудбалских терена за тај, по државном наративу Хрватске, број од „83.000“?
За изградњу зида у Јасеновцу од 842 метара дужине коришћен је робовски рад десетина хиљада људи који су ручно морали све да раде без машина.
Никад нећемо знати тачан број жртава у Јасеновцу јер не бисмо успели да утврдимо број фетуса који су извађени из материца несрећних мајки; оних који су скувани у казанима, како би се од њих направио сапун; оних који су бачени у реку Саву, оних чије кости су спаљене у усташкој асанацији терена масовних гробница 1945. године…
Архив из Единбурга располаже снимком Јасеновачких масовних гробница савезничких пилота из ваздуха које су се простирале на око 10 км2.»
