dz4ngrizalosaur

Categories:

"Долче вита" бонови и редови

1946.година први бонови социјалистичке Југославије.
1946.година први бонови социјалистичке Југославије.

1946, као што је и очекивано, несташице хране после рата док се систем не оправи.

Ред за храну.
Ред за храну.

Слика 40-тих, 50-тих и 80-тих. Празнина између 50-тих и 80-тих не значи да је то било златно доба. Било је више кредита.

Бонови за уље, детерџент, кафу и резервни бон.
Бонови за уље, детерџент, кафу и резервни бон.

1982 СФРЈ је банкротирала али то нико није смео да призна. Престао је доток робе из увоза, динар ништа није вредео, продавале су се само производи за које су предузећа у СФРЈ купила лиценцу као што су Кока кола и Пепси.

Дешавало се да нема млека и шећера, а кафа уље и детерџенти су били тешко доступни.

Ред осамдесеттих.
Ред осамдесеттих.

Ред је био нормална појава, кад видиш ред стани и чекај. Мене су родитељи снабдели блоком бонова, они жутих са слике одозго, и новцем. Инструкција је била следећа:1 1- у случају да, на великом одмору, у супермаркет у ком купујем ужину неким случајем стигне кафа, уље или детерџент обавезно купим; 2-траса за повратак кући мора да прати све продавнице у крају, у случају да видим ред, стајем и купујем шта има. 

Ситуацију сам користио да купим себи жвакаће гуме, имао сам их пуне џепове.

Бон за исхрану.
Бон за исхрану.
Бон за исхрану.
Бон за исхрану.
Бон за исхрану.
Бон за исхрану.

Запослени су део плате уместо у новцу добијали у боновима за топли оброк. Боневе су размењивали за храну у ресторанима предузећа или продавницама које су сарађивале са поједини издавациома бонова као што је био Пољопривредни комбинат Београд. Те бонове сам добијао од оца и користио за куповину ужине у киоску у школском дворишту.

Студентски бон.
Студентски бон.

И другови студенти су имали бонове.

Бон за гориво 5 литара.
Бон за гориво 5 литара.
Бон за гориво 10 литара.
Бон за гориво 10 литара.
Бон за гориво 20 литара.
Бон за гориво 20 литара.

1979.године је настала криза са горивом, несташице су биле свакодневица. Мој друг из одељења и ја смо један дан ишли пешке у школу, а други дан нас је возио његов отац. Због несташице бензина је важило правило пар-непар на таблицама, тако смо и пешачили пар-непар.

Црвена сијалица.
Црвена сијалица.

Поред несташце горива, имали смо и несташицу електричне енергије.

Рестрикције струје су биле нормална појава, Нисмо ишли у школу у дане када је кварт у коме је школа, остајао без струје. Рестрикције су трајале од 8 па до 12 сати. Ја их нисам осетио јер је мој блок био везан за приоритетног потрошача.

А црвена сијалица? Е, па није било других сијалица у продаји, само црвене. Никада ми није било јасно како то да је у доба несташица лакше направити обојену сијалицу него провидну.

Замена.
Замена.

Уместо чоколаде, шећерна табла.


Замена.
Замена.

Дивка, замена за кафу. Производ којег моји родитељи и суседи нису могли да поднесу.


Комисион.
Комисион.

Продавница у којој се продавала западна роба одузета на царини. Ту сам купио први дигитални сат и Ливајс 501.

Војни бон за гориво.
Војни бон за гориво.

Чак је и свемоћна ЈНА имала бонове за гориво, али као држава у држави имала је своје бонове.

 У Трст се ишло   у шопинг по ципеле, фармерке, ташне, кошуље,  гаће, чарапе, детерџент, кафу, чоколаду...Роми су обезбеђивали доњи веш за целу СФРЈ, из Турске су се доносиле копије познатих брендова.

Ако вас оптуже за контрареволуционарну делатност остајете без посла и као бонус идете у затвор, а милиција је тукла све политичке неподобне елементе. Имао сам друга којег су са 15 година окарактерисали као велико-српског националисту, отворили му досије у милицији и државној безбедности. Постојала је само једна странка, СКЈ и њени борачки и раднички сателити, а свако друго организовање  било је строго забрањено.

Имали смо два телевизијска канала, а свака република и покрајина имала је  по  један   телевизијски центар. Први  програм  почињао је у 7, дечије емисије у 10, а други програм у 14 часова, програм се завршавао у 22 сата. Касније смо добили трећи канал, који је емитовао MTV и Sky, затим је стигао и ноћни програм који је трајао од  22 до 12:30, а петком и суботом око 01:00. 1988 су стигле и друге телевизије, новинска кућа Политика и радио Студио Б су добиле своје ТВ станице.

Али се увек нађе неко ко каже да смо тада живели срећно. Ма да...

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened