Једна од најтежих битака одвијала се за заузимање ове зграде у улици Кнеза Милоша.. Зграда је имала тунеле који су је повезивали са још неким објектима, а постојао је тунел који је ишао ка Железничкој станици. Немци су стална појачања добијали из тог тунела. Када је коначно сломљен отпор непријатеља, ослободиоци су затекли празну зграду. Немци су се повукли кроз тунел и прешли Саву.
Партизани су се у београду борили и против својих сународника из СДС и СДК, а совјетски војници против својих сународника из РОА.
Иза се види Народно позориште које је више пута прелазило из руке у руку док га припадници италјаинских партизана нису заузели и успешно одбили све немачке нападе.
Радост је кратко трајала јер се по одласку Црвене армије наставио грађански рат. Комунисти хапсили и стрељали грађане који су им били потенцијална сметња — политички противници. Сарадници окупатора су се већином већ повукли са немцима, остали су грађани који се нису слагали ни са квислинзима ни са комунистима, они су постали легитимна мета. Гимназијалце, обично из виђенијих београдских породица, су без дана обуке слали на фронт.
У архивима су пронађене су Књиге стрељаних народних непријатеља и Књиге «антинародних елемената», које су прецизно вођене, а садржале су: име и презиме, име оца, занимање, по чијој наредби је извршено хапшење, датум хапшења, датум стрељања и орган који је изрекао казну, најчешће злогласни ОЗН.