dz4ngrizalosaur

Category:

Рисовачка пећина 1

Кућни ред.
Кућни ред.
Прилаз пећини.
Прилаз пећини.
Река Кубршница.
Река Кубршница.
Скулптура бизона.
Скулптура бизона.
Скулптура мамута.
Скулптура мамута.
Ово је некад био део станишта неандерталца.
Ово је некад био део станишта неандерталца.
Улаз у пећину.
Улаз у пећину.
План пећине.
План пећине.
Мало о историји ископавања.
Мало о историји ископавања.
Скулптура пећинског лава у пећини. Извор Народни музеј Аранђеловац.
Скулптура пећинског лава у пећини. Извор Народни музеј Аранђеловац.
Снимак екрана.
Снимак екрана.
Скелет пећинског медведа. Извор Народни музеј Аранђеловац.
Скелет пећинског медведа. Извор Народни музеј Аранђеловац.
Ознака спелеолога.
Ознака спелеолога.

Наводим:

«Рисовача је привлачила пажњу многих истраживача: спелеолози су  откопавали и од наноса чистили пећину откривајући тако њене ходнике и  дворане; палеонтолози су анализирали стотине фосилних остатака животиња  леденог доба; археолози су проучавали предмете од камена и кости које је  за собом оставила једна ишчезла људска врста.

На травнатим пределима око Рисовачке пећине живеле су необичне животиње.  Данас не постоји ни једна врста медведа која би се по величини могла  такмичити са пећинским медведом. Мужјаци су, у усправљеном положају,  били високи и до 3,5 метра, а тешки и по 1000 килограма. Пећински медвед  је настањивао оне делове Европе у којима није владала сурово хладна,  већ нешто умеренија клима. Научници су закључили, на основу грађе  његових зуба, да се хранио биљкама. Пећински медведи су најчешће умирали  природном смрћу за време зимског сна; на то указују велике количине  зуба и свих делова скелета у пећинским наслагама.

Рисовачки човек је, као и други неандерталци, био висок око 160-170  цм. Одликовала га је робусна телесна грађа и велика физичка снага. На  глави се истицало ниско искошено чело и округле очне дупље са израженим  надочним луковима. Вилице су биле масивне, кров лобање раван, а затиљак  низак. Запремина мозга неандерталца износила је око 1.500 цм кубних, што  одговара просечној запремини лобање савременог човека.

Кремени шиљци, Пећина Рисовача
Кремени шиљци, Пећина Рисовача

За  израду оруђа прачовек је највише користио кремен, изузетно тврд, али  крт минерал, који се при удару лако цепао. Комад кремена обликовао је у  жељену алатку техником окресивања. Рисовачки ловац је од кремена  израђивао шиљке листоликог или троугаоног облика. Причвршћени за мотке  шиљци су служили као врхови копаља за лов на животиње.

На сличан  начин правио је и стругаче које је користио за обраду коже. У Рисовачи  су пронађене и алатке од кости: један изузетан примерак бодежа и шила за  бушење и спајање делова одеће од коже и крзна.»


Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened