Category:

Вампир

Вампир - сербское слово.
Синонимы лемпир, упир. Слово вукодлак тоже где-то используется, оно также означает человека, который превращается в волка.
Существовали различные методы, чтобы помешать умершему стать вампиром. Из того, что умершему нельзя находиться в темноте, что кошка не должна перепрыгивать через умершего ...

За озбиљан текст о вампирима је потребно време, ту је много давних веровања и обичаја, овај текст то није. Веома озбиљна тема...

Писац Милован Глишић је написао приповетку «После деведесет година» о вампиру Сави Савановићу*, млинару из села Зарожје. То је било у деветнаестом веку. 

Касније, 1973.године, режисер Ђорђе Кадијевић је снимио филм «Лептирица» који нема много везе са приповетком која је послужила за идеју о филму.

Серьезный текст о вампирах требует времени, существует множество древних верований и обычаев, этого текста тут нет. Очень серьезная тема ...

Писатель Милован Глишич написал рассказ «Спустя девяносто лет» о вампире Саве Савановиче *, мельнике из села Зарожье. Это было в девятнадцатом веке.

Позже, в 1973 году, режиссер Джордже Кадиевич снял фильм «Лептирица (Бабочка)», который имеет мало общего с сюжетом, послужившим идеей для фильма.

Зла бића код Срба воле воду и њену близину. Воденица је идеално место.

Злые существа среди сербов любят воду и ее близость. Мельница - идеальное место.

Вампир воли воденицу. У селу Зарожје вампир напада млинара и убија га.

Вампир любит мельницу. В деревне Зарожье вампир нападает на мельника и убивает его.

Младић Страхиња воли Радојку, али њен отац не дозвољава свадбу јер је Страхиња сиромашан. Он одлази у село Зарожје да се запосли као млинар и тако стекне услов за женидбу Радојком. 

Молодой человек Страхиня любит Радойку, но ее отец не разрешает свадьбу, потому что Страхиня беден. Он поехал в село Зарожье устроиться мельником и таким образом получил условия для женитьбы на Радойке.

Сељаци су га добро прихватили јер нико није хтео да буде млинар после онога што се десило прошлом млинару.

Жители села приняли его хорошо, потому что никто не хотел быть мельником после того, что случилось с последним мельником.

Прве ноћи у воденицу улази чудно биће...

«Настаде глуво доба. Не чује се више ни звонац ни совица. Само чекало чекеће, вода хуји на омаји под воденицом и… ништа више….Док ти наједанмах уђе у воденицу повисок човек црвена као крв лица; уђе нечујно, рекао би, врата се и не отворише. Претурио преко рамена крпу платна, па му се спусила низ леђа чак до пета.»

В первую ночь на мельницу входит странное существо ...

«Была полночь. Больше не слышно ни колокольчика, ни совы. Только молоток колотит, вода в заклинании ревёт под мельницей и… не более того…. он вошел молча, кто-то сказал бы, и дверь не открывалась. Он перекинул ткань через плечо, и она спустилась по его спине до пят ».

Створење узима у руку брашно и презриво га баца. 

Симболика...

Существо подбирает муку и с презрением бросает ее.

Символизм ...

Затим створење напада млинара Страхињу који се бори против њега целу ноћ. Страхиња савладава вампира, али прича није готова. 

Вампира треба убити у његовом гробу. Али ко је вампир и где је његов гроб?

Затем существо нападает на мельника Страхиню, который всю ночь борется с ним. Страхиня одолевает вампира, но на этом история не заканчивается.

Вампира следует убить в его могиле. Но кто такой вампир и где его могила?

Од једне старице сазнају да је вампир бивши млинар Сава Савановић, а старица им је рекла и где је његов гроб. Сељаци се скупљају да откопају гроб и убију вампира.

Ту постоји читав низ поступака за откривање гроба вампира који за себе везује неке животиње и биљке...

Они узнают от старушки, что вампиром является бывший мельник Сава Саванович, и старуха также рассказала им, где его могила. Жители деревни собираются выкопать могилу и убить вампира.

Существует ряд процедур для обнаружения могилы вампира, который привязывает к себе некоторых животных и растения ...

Гроб је пронађен, следи убијање вампира!

Могилу нашли, затем убили вампира!

Вампир је прободен коцем, али треба му сипати свету воду у уста како вампирова душа, која се претворила у лептира, не би изашла и наставила да дави децу.

Поступак није успео...

Вампира ударили колом, но ему нужно влить святую воду в рот, чтобы душа вампира, превратившаяся в бабочку, не вышла наружу и продолжила душит детей.

Процедура не удалась ...

Но Страхињу и Радојку ништа није могло да спречи да буду заједно. 

Но ничто не могло помешать Страхине и Радойке быть вместе.

Једне ноћи док је била у кревету са Страхињом, Радојка доживљава преображај...

Однажды ночью, когда она была в постели со Страхиней, Радойка переживает преображение ...

Настаје борба као у млину. Али Радојка је јача него вампир Сава, са њом Страхиња не може лако да се избори...

Завязывается драка, как на мельнице. Но Радойка сильнее вампира Савы, Страхиня нелегко с ней бороться ...

Узјахала га је и терала да трчи скоро целу ноћ. Борба се опет наставила, ту је колац као незаобилазно оружје.

Она ехала на нем и заставляла бегать почти всю ночь. Драка снова продолжилась, неизбежным оружием остается кол.

На крају борбе Страхиња лежи онесвешћен. Поред њега је колац, а на глави лептирица...

В конце боя Страхинья лежит без сознания. Рядом с ним кол, а на голове бабочка ...

Филм за разлику од приповетке нема срећан крај. Нема свадбе...

В отличие от рассказа, у фильма нет хэппи-энда. Никакой свадьбы ...

*

Сава Савановић је био лош човек, зато се и повампирио. Давио је људе и пио им крв. Када је 1880.године вампир Сава убијен у свом гробу, из његових уста су излетеле две лептирице које су потом тридесет година давиле новорођенчад у околним селима. 

Прве званичне забелешке са именима вампира настају у 18 веку. Аустроугарска је педантно забележелила имена два мушкарца и једне жене, вампира који су се појавили у српским селима. Први забележени вампири су били Павле Арнаут, Петар Благојевић и Ружа Влајна.

Српски цар Душан је 1349.године унео у Законик одредбе које се тичу празноверја и незаконитих радњи везаних за лешеве покојника који се сумњиче да су вампири. 

Вампири су ту одувек...а лептири нису оно што се чини.

Сава Саванович был плохим человеком, поэтому стал вампиром. Он душил людей и пил их кровь. Когда вампир Сава был убит в могиле в 1880 году, две бабочки вылетели из его рта и душили новорожденных в окрестных деревнях на тридцать лет.

Первые официальные записи с именами вампиров относятся к 18 веку. Австро-Венгрия скрупулезно отметила имена двух мужчин и одной женщины, вампиров, которые появлялись в сербских деревнях. Первыми зарегистрированными вампирами были Павле Арнаут, Петар Благоевич и Ружа Влайна.

В 1349 году сербский царь Душан ввел в Кодекс положения, касающиеся суеверий и противоправных действий в отношении трупов умерших, подозреваемых в вампирах.

Вампиры были всегда ... но бабочки не такие, какими кажутся.

Error

Anonymous comments are disabled in this journal

default userpic

Your reply will be screened