24.03.1999. 19:45
НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова рат започео ваздушним ударима крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори. Напад на Србију извршен је без одобрења Савета безбедности УН.Наредбу је команданту НАТО, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, шпански социјалиста.
Прво су нападнути противваздушна одбрана и складишни објекти ВЈ у Приштини, Батајници, Раковици — брдо Стражевица, Младеновцу, и јужним предграђима Београда.
У нападима НАТО је погинуло најмање 4000 људи, од којих 89 деце, а рањено је и повређено више од 12.500 особа.
У борби са терористима, тзв. ОВК и НАТО, погинуло је 1.008 војника и полицајаца.
Током рата уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, 470 километара путева и 595 километара пруга, 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, 38 мостова је потпуно уништено.
Први пут су у рату директно војно нападнути једна ТВ станица и амбасада, државна телевизија РТС и амбасада НР Кине. Први пут после другог светског рата немачки војник је на окупираној територији, на понос својих нацистичких предака, пуцао на цивиле и убио двојицу Срба.
Непријатељ је извршио је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, употребио је и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису објављени. Говори се да су губици НАТО преко 400 војника и преко 60 летелица (укључујући «невидљиве» и видљиве). Занимљиво је да је савезница НАТО, тзв.ОВК, била на америчкој листи терористичких организација до средине 1998.године.
НАТО, албански терористи и албанска војска нису успели да продру у територију Србије све време трајања оружаних сукоба.
Занимљиво је да су положаје стратешких циљева и тајних локација ВЈ НАТО-у одали бивши официри ЈНА из СР Словеније, СР Хрватске, СР Македоније и СР БиХ., официри који су служили у јединицама на тим локацијама.