Стопића пећина
Пещера Стопича.
Овде су живели слепи мишеви, мигрирали су после уређења пећине.
Здесь жили летучие мыши, они мигрировали после обустройства пещеры.
Река Приштевица.
Стопића пећина је речна пећина, кроз њу протиче Трнавски поток. Састоји се од три спелеолошка и хидролошка хоризонта: периодично поплављеног, речног хоризонта и најмлађег хоризонта, пукотине. Стопића пећина је дуга 1691.5 метара улаз у пећину се налази на 711 метара надморске висине. Импресивни улазни отвор налази са десне стране реке Приштавице, ширина отвора је 35 метара, а висина износи 18 метара. Кречњачки слој у пећини датира из периода триаса и дебљине је преко 100 метара. Клима у пећини је под утицајем спољашње климе. Стопића пећина се састоји од пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Стопића пећина је добила име по засеоку Стопићи, засеоку села Рожанство.
Прве писане податке о Стопића пећини , оставио је Радосав Васовић , 1901. године у Записнику Српског геолошког друштва, а прва спелеолошка истраживања обавио је наш велики истраживач и творац научне спелеологије, Јован Цвијић 1909. и 1913. године.
Пећина се налази на подручју Златибора.